Budi se „srpski Mančester“

Leskovac – Ugovori o podsticajima u vrednosti 13,2 miliona evra za otvaranje novih radnih mesta su uručeni predstavnicima pet kompanija u Leskovcu.

Te firme će u gradnju novih fabrika i pogona u Leskovcu uložiti 25,1 milion evra, zaposliti više od 2.000 radnika, i u proseku oko 80 odsto proizvodnje izvoziti na strana tržišta.

Ugovore je preduzećima uručila potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović koja je rekla da je podsticajna sredstva za nova radna mesta u Leskovcu dodatno odobrila Vlada Srbije.

„Ovaj dan je važan za Leskovac, jer će ovi investitori pružiti ljudima šansu da ostanu u gradu u kom su rođeni. Ovde će ostati i njihova deca, jer će imati šansu za bolji život. Samo jačanjem gradova i opština imaćemo jaču Srbiju“, rekla je ona.

Kalanović je dodala da je „u predhodnih 10 godina Leskovac je postao siromašniji za osam hiljada ljudi“, kao i da su, ulažući u Leskovac, investitori pokazali hrabrost na početku drugog talasa svetske ekonomske krize.

Leskovac, inače, pripada grupi gradova od posebnog interesa koji prema Uredbi o privlačenju investicija dobijaju dvostruke podsticaje. Gradovi od posebnog interesa su oni koji imaju više od 50.000 stanovnika, a u kojima je stopa nezaposlenosti veća od 20 odsto.

Investitori zahvalni i zadovoljni

Investitori koji su dobili podsticaje očekuju da će da u ovoj i prvoj polovini naredne godine zaposliti planiran broj radnika.

Jedna od tih kompanija je južnokorejska Jura koja će zaposliti 1.500 radnika, a dobila je podsticaje u vrednosti 10,5 miliona evra, odnosno sedam hiljada evra po radnom mestu.

Direktor Jure u Srbiji Kanghan Joon ocenio je da je odluka o dodeli podsticaja doneta u pravo vreme i obećao da će ta kompanija pomoći razvoj Leskovca. „Znamo da je Srbija bila pun pogodak. Impresioniran sam i saradnjom sa vama i siguran sam da smo napravili pravu odluku u pravo vreme“, rekao je Joon.

Lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić je kazao da će Jura završiti gradnju fabrike 20. decembra, a 10. januara naredne godine početi probnu proizvodnju i da će u toj korporaciji u Srbiji, odnosno u četiri njene fabrike, biti zaposleno oko pet hiljada ljudi. 

Kompanija ST George iz Beograda dobila je podsticaje od 612 hiljada evra za 102 radnika, koje će uposliti u bivšoj tekstilnoj fabrici Vučje u Vučju, a slovenačka kompanija Motvoz za proizvodnju užadi, kanapa i mreža 612 hiljada evra za zapošljavanje 102 radnika.

Leskovačko preduzeće za preradu i izvoz voća „Lemex Gemacom“ dobilo je ugovor na 1,2 miliona evra za upošljavanje 200 radanika, a preduzeće za proizvodnju plastične ambalaže za poljoprivredu i hemijsku industriju Bane komerc 300 hiljada evra.

Direktor i jedan od vlasnika Bane Komerca Branislav Pešić navodi da ta firma posluje osam godina u upošljava 150 radnika, a da sada prvi put dobija nešto od države

Read More

Radovi u toku!

U toku je realizacija većeg broja infrastrukturnih projekata u gradu, čija je vrednost preko 20 miliona dinara. Trenutno se izvode radovi na revitalizaciji kolovoza u ulicama Pop Mićinoj i Majora Tepića u naselju Dubočica čija je vrednost tri odnosno dva miliona dinara. Uulicama Radoslava Miljkovića i Dobrunke Đokić u naselju Čifluk Mira postavljaju se ivičnjaci i izvode završni pripremni radovi na asfaltiranju, a vrednost ove investicije je 12 miliona i 400 hiljada dinara. I ulica Stepe Stepanović veoma brzo dobiće konačni izgled: tenderom će se odabrati izvođač koji će završiti popločavanje trotoara, a za ove radove će se izdvojiti oko tri miliona dinara

Read More

Prostorni planovi bez konkursa problem?

Leskovac i Beograd za izradu planova angažovali su Republičku agenciju za prostorno planiranje.– U Leskovcu misle da su prekršili zakon, a u Beogradu da nisu.

Direkcija za izgradnju Leskovca i Urbanistički zavod Beograda bez konkursa su angažovali Republičku agenciju za prostorno planiranje da im uradi prostorni plan i za to su platili 8, 1 milion dinara.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, misli da su direkcija i zavod prekršili zakon. „Prema Zakonu o javnim nabavkama za sve poslove vrednije od 2, 9 miliona dinara naručilac mora da raspiše tender ili prikupi bar tri ponude. Jedino ukoliko agencija ima ekskluzivno pravo da izrađuje prostorne planove posao može da dobije bez tendera”, kaže Nenadić.

Zakonom o planiranju i izgradnji taj ekskluzivitet ipak joj ne pripada. Prema Zakonu i Statutu agencije njen posao jeste: priprema, koordinacija i praćenje izrade Prostornog plana Srbije, regionalnog prostornog plana, prostornog plana područja posebne namene, pružanje stručne pomoći u izradi planova…

Tek Izmenom Zakona o planiranju i izgradnji iz marta 2011. godine omogućeno joj je da bude nosilac izrade prostornih planova iz nadležnosti Vlade Srbije. A to su prostorni plan Srbije, regionalni prostorni plan( sa izuzetkom Beograda i autonomne pokrajine,) i prostorni plan područja posebne namene. U Zakonu precizno piše da agencija „po potrebi može da izrađuje prostorni plan područja posebne namene, koji se finansira iz drugih izvora”. Prostorni plan Leskovca i regionalni prostorni plan Beograda su ugovoreni i urađeni pre izmena zakona i svako nisu planovi za područja posebne namene.

Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, smatra da Agencija kao budžetska ustanova nema pravo na komercijalno poslovanje. A da bi komercijalno poslovala mora da bude preduzeće sa licencom.

„Ko će da kontroliše izradu planova i njihovu usaglašenost sa najvišim planskim aktom prostornim planom Srbije, ako agencija učestvuje u izradi planova. Njeno je da propisuje norme, sprovodi procedure, naručuje programe za izradu planova, kontroliše izradu planova i pruža stručnu pomoć u organizacionom smislu. Zato je osnovana. A svako učešće u izradi planova vodi je u sukob interesa”, navodi Bušatlija.

Dragana Stošić, direktorka Direkcije za izgradnju Leskovca, priznaje da je trebalo raspisati tender za ugovor vredan 4, 5 miliona dinara koliko su 2010. godine isplatili agenciji za prostorno planiranje za konsultantske usluge pri izradi prostornog plana. Ali pošto u to vreme nije rukovodila ovim javnim preduzećem, kaže ne može da odgovori zašto to nije učinjeno.

Ipak, ona pretpostavlja da je agencija za konsultanta uzeta zbog stručnosti i što poseduju veći broj licenciranih prostornih planera iz različitih oblasti. „To je referentna kuća. Osim toga, direktor Borislav Stojkov je sa nama sarađivao kao konsultant na izradi generalnog i prostornog plana posebne namene infrastrukturnog Koridora 10. On dobro poznaje ovo područje koje je specifično zbog svoje razuđenosti”, objašnjava Stošićeva.

Urbanistički zavod Beograda se iz sličnih razloga odlučio za agenciju sa kojom je 15. marta prošle ugovorio saradnju na izradi izmena i dopuna prostornog plana administrativnog područja grada Beograda u iznosu od 3,6 miliona dinara.

„Godinama imamo dobru saradnju sa agencijom, sa kojom smo sarađivali na Strategiji prostornog razvoja Republike, Strategiji socijalnog stanovanja, Strategiji  razvoja grada Beograda. Između ostalog, profesor Stojkov je bio i metodolog izrade i osnovnog Regionalnog prostornog plana administrativnog područja grada Beograda usvojenog 2004. Iz svih tih razloga smo odabrali da sa agencijom na ovom planu sarađujemo”, objašnjava Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.

Ona navodi da je Beograd sa 1,7 miliona stanovnika, oko 330.000 hektara površine i 17 opština dobio zakonsku obavezu kao i ostale lokalne samouprave u Srbiji da u roku od oko dve godine uskladi sve svoje prostorne i urbanističke planove sa odredbama Zakona i sa Prostornim planom Republike.

„To je ogroman posao sa ograničenim resursima i vremenom. Pošto je agencija radila Strategiju prostornog razvoja Srbije odlučili smo da se obratimo njima radi metodološkog i hijerarhijskog usaglašavanja”, ističe Gligorijevićeva.

Ona tvrdi da Urbanistički zavod nije imao obavezu da sprovodi postupak javne nabavke, jer je reč o dve državne kuće.

Borislav Stojkov, direktor agencije, odgovarajući Bušatliji tvrdi da ne postoje licence za izradu prostornih planova koje se odnose na firme već isključivo na pojedince, odgovorne planere.

Prostorne planove Leskovca i Beograda su, kaže, radile nadležne lokalne institucije, a agencija im je pružala stručnu pomoć na njihov zahtev.

„Napominjem da je još osnovnim Zakonom agenciji bilo omogućeno da pruža stručnu pomoć za potrebe izrade planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave, odnosno da učestvuje u njihovoj izradi. Agencija nije u sukobu interesa, jer kontrolu usklađenosti planova lokalne samouprave sa planovima višeg reda vrši Ministarstvo za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje”, kaže Stojkov.

U resornom Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja kažu da je Republička agencija za prostorno planiranje samostalna organizacija i nije organ u sastavu Ministarstva. Direktora bira Vlada Republike Srbije i njoj odgovara za svoj rad.

Izvor: Politika

Read More

Otvara se New Yorker

Kompanija NEW YORKER ce u novembru/desembru  pored svojih objekata u Italiji, Svajcarskoj, Porugalu i Dubaiju otvoriti  i prodajni objekat u Leskovcu.

Kako ne zvanicno saznajemo lokacija na kojoj ce biti otvoren njihov prodajni objekat je robna kuca Beograd u samom cenutru grada.

Inace, kompanija NewYorker je medjunarodna modna marka sa sedistem u Braunschweigu, Nemačka. Otvorila svoj prvi prodajni objekat daleke 1971.

Do  2011, ova komapnija u vlasnistvu ima gotovo 857 prodavnica u 36 zemalja, sa preko 15.000 zaposlenih.

Izvor: NEW YORKER Official website

 

Read More

"Zelena zona" uskoro pristupačnija

Tekstilna ulica u Leskovcu

“Zelena zona – sever”, jedan od najvažnijih projekata u Leskovcu, uskoro će biti pristupačniji, jer se privode kraju radovi u Tekstilnoj ulici, koja je jedna od najvažnijih za taj deo grada.

Rekonstrukcijom je obuhvaćeno oko 900 metara, a urađena je vodovodna, kanalizaciona i elektro mreža i asfaltiranje se privodi kraju.

Prema projektu, širina saobraćajnice je sedam metara, ali će imati i trotoare, kao i stazu za bicikliste i svi radovi trebalo je da budu okončani do kraja oktobra, ali se odloženi zbog niza “objektivnih okolnosti”.

Vrednost investicije je 51 milion dinara i 90 odsto je donacija Evropske unije u Srbiji, a preostala sredstva obezbedio je Grad Leskovac.

U okviru Programa Progres, Evropske unije i Vlade Švajcarske, 485 hiljada evra je donacija za radove na komunalnom opremanju “Zelene zone-sever” i to je pojedinačno najvredniji projekat koji se finansira u okviru javnog poziva “Progresa” u oblasti infrastrukture.

Read More

“Falke” počinje probnu proizvodnju

U nemačkoj kompaniji “Falke” probna proizvodnja počeće 25. decembra, kaže Slobodan Kocić, gradonačelnik Leskovca.

- Fabrika je praktično završena, instaliraju se mašine i sve je spremno za početak probne proizvodnje – precizira Kocić.

Gradnja fabrike kompanije “Falke” počela je novembra 2010. godine, a trebalo je, prema prvobitnim obećanjima, da bude završena do proleća, a drugi rok bio je avgust ove godine, ali je i on pomeren za kraj decembra, odnosno za katilički Božić, a jedan od razloga kašnjenja uslovljen je proširenjem kapaciteta sa 12.000 na 16.000 kvadratnih metara.

Za svako radno mesto kompanija “Falke” dobila je od SIEPE 4.000 evra, odnosno 2,4 miliona evra, jer će biti zaposleno 600 radnika.

Posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje za rad u ovoj kompaniji do sada se prijavilo 1.250 kandata i već je angažovano osamdestak radnika koji se pripremaju za rad na savremenim mašinama.

Read More

Otvorena fabrika “Bonta Italiane”

U Leskovcu je otvorena fabrika za toplu preradu voća i povrća “Bonta Italiane“ u kojoj će, u prvoj fazi razvoja, do posla doći 50 radnika.

Mauro Kapri, vlasnik kompanije “Bona Italijane“, izrazio je zahvalnost opštinskom rukovodstvu i gradonačelniku Slobodanu Kociću bez čije pomoći, kako je rekao, ne bi uspešno sproveo ovaj program.

Gradonačelnik Kocić, otvarajući fabriku, rekao je da je ova naizgled nevelika investicija velika iz nekoliko razloga. Najpre Mauro Kapri i njegova firma jeste prvi inesticija iz Italije u ovom kraju i drugi razlog je što će u početku stalno zaposlenje naći najmanje 50 sugrađana, a u vreme sezone mnovo više, a ono što je posebno značajno je da će sirovinsku bazu činiti proizvodi iz leskovačke kotline i šire.

- Ovaj projekat se savršeno uklapa u našu strategiju savremene poljoprivredne proizvodnje i razvoja “Zelene zone“ – naglasio je Kocić.

Pogon italijanske kompanije u Leskovcu baviće se proizvodnjom preliva od borovnice, višnje, maline, kupine, ribizle, jagode i mešanog voća kao i proizvoda od pečuraka, a vršiće i preradu sušenog paradajza, proizvodiće paprike punjene sirom, giricama i tunjevinom i još 16 različitih proizvoda.

Naredne godine proizvodni asortiman biće udvostručen, a "Bonta Italiane" poseduje 500 različitih receptura koje će primenjivati u zavisnosti od zahteva tržišta.

Sva proizvodnja iz pogona ukupne površine 1.000 metara kvadratnih, biće plasirana isključivo u izvoz, poznatim kupcima u Italiji i u zemljama zapadne Evrope.

S obzirom na to da investitor računa na sirovinsku bazu iz Leskovačke kotline i juga Srbije planira se i proširenje proizvodnog prostora za 2.500 metara kvadratnih. 

Read More

Počela obnova omladinskog naselja na Vlasini

Turistička organizacija Grada Leskovca, posle vraćanja Omladinskog naselja kraj Vlasinskog jezera, počela je izradu projekta za njegovu potpunu obnovu.

Do početka naredne turističke sezone trebalo bi da bude obnovljeno devet objekata Omladinskog naselja, nedaleko od samog Vlasinskog jezera, a juna bi primilo prve goste.

- Nadam se da ćemo uspešno završiti projekat obnove i naredne godine, a očekujemo da će biti oko 200 ležajeva uglavnom u dvokretetnim sobama, a biće i soba za školski turizam, odnosno trokrevetnih i četvorokrevetnih soba – kaže Žikica Nestorović, direktor Turističke organizacije u Leskovcu.

U TOL-u se nadaju da će svi radovi biti završeni do maja 2012. godine, a prvi turisti bi mogli Omladinsko naselje da koriste od mesec dana kasnije, odnosno početkom glavne turističke sezone.

Omladinskonaselje na Vlasini vraćeno je Gradu Leskovcu posle maratonskog sudskog spora koji je vođen sa opštinom Surdulica, na čijoj se teritoriji nalaze objekti, ali je utvrđeno da pripadaju Gradu Leskovcu, koji ih je na korićenje nedavno ustupio Turističkoj organizaciji.

Read More

Bonta Italiane otvara fabriku u Leskovcu

U Leskovcu će u ponedeljak, 21. novembra, biti otvoren pogon za toplu preradu voća i povrća "Bonta Italiane", italijanskog investitora Maura Kapre.

Ova firma se bavi proizvodnjom preliva od borovnice, višnje, maline, kupine, ribizle, jagode i mešanog voća a pravi i proizvode od pečuraka. U pogonu u Leskovcu vršiće i preradu sušenog paradajza, a proizvodiće paprike punjene sirom, giricama i tunjevinom i još 16 različitih proizvoda.

Očekuje se da naredne godine proizvodni asortiman bude udvostručen, a "Bonta Italiane" poseduje 500 različitih receptura koje će primenjivati u zavisnosti od zahteva tržišta. Sva proizvodnja, iz pogona ukupne površine 1000 metara kvadratnih, biće plasirana isključivo u izvoz, poznatim kupcima u Italiji i u zemljama zapadne Evrope.

S obzirom na to da investitor računa na sirovinsku bazu iz Leskovačke kotline i juga Srbije planira se i proširenje proizvodnog prostora za 2.500 metara kvadratnih. Osim što će otvoriti desetak stalnih radnih mesta, "Bonta Italiane" će u sezoni angažovati još nekoliko desetina radnika i okupiti nekoliko stotina kooperanata, proizvođača voća i povrća sa juga Srbije.

Read More

Nesporazumi zbog bioskopske dvorane

NAJNOVIJA VEST

Sala Doma sindikata u Leskovcu neće biti pretvorena u novi Kineski tržni centar jer o tome nisu vođeni pregovori, kaže Ivan Jovanović, predsednik VSS Jablaničkog okruga.

- Bilo je dosta ljudi koji su se poslednjih godina interesovali za poslovni prostor u zgradi sindikata, ali nismo sklapali nikakve predugovore sa Kinezima oko sale bioskopa – precizira Jovanović.

Direktori kulturnih institucija u Leskovcu, na zajedničkoj konferenciji za novinare, negodovali su povodom, kako je rečeno, namere Veća samostalnih sindikta da izda u zakup kineskim ili nekim drugim trgovcima salu bioskopa koja ima oko 750 sedišta.

Direktori leskovačkih kulturnih institucija smatraju da "bioskopska sala treba da zadovolji potrebe kulture i svaka njena druga namena prirodno je što izaziva negodovanje".

- Direktor Narodnog pozorišta u Leskovcu Zoran Rakić smatra da prostor bioskopske sale Doma sindikata, u jednoj vrsti partnerstva, treba da se pretvori u gradsku dvoranu. Grad bi uložio sredstva preko namenskih fondova, a sindikat bi i dalje ostao vlasnik celog objekata – pojašnjava Rakić.

Ivan Jovanović, predsednik VSS, povodom ocene koje su se čule na konferenciji za novinare direktora četiri institucije kulture, izjavio je TV Klisura, da ne može da shvati da neko uzima sebi za pravo da raspolaže tuđom imovinom, jer je Savez samostalnih indikata vlasnik zgrade i bioskopske sale.

- Ne razumem odakle taj pritisak direktora Narodnog pozorišta koji bi, pre svega, trebalo da vodi računa  o zaradama zaposlenih koje, u instituciji na čijem je čelu, kasne četiri meseca -  zaključuje Ivan Jovanović.

Zgrada Doma sindikata u Leskovcu

RANIJE OBJAVLJENA VEST 

Kineski trgovci preuzimaju Dom Sindikata

U Leskovcu će uskoro biti otvoren četvrti Kineski tržni centar, u Domu sindikata, koji je vlasništvo Samostalnog sindikata Jablaničkog okruga.

Razgovori o tome uveliko se privode kraju, a kako ističe Jovica Nedeljković, sekretar Veća samostalnih sindikata, uskoro bi moglo i da dođe do potpisivanja ugovora.

Deo zgrade Doma sindikata, koja se nalazi u centru Leskovca, izdat je u zakup brojnim privatnim firmama,  jer ova sindikalna organizacija nema dovoljno para.

Bioskop Doma sindikata, koji se odavno ne koristi za priikazivanje filmova, ima više od 700 sedišta, a kompletna zgrada prostire se na oko četiri hiljade kvadratnih metara.

Read More

Leskovačkim urbanistima prva nagrada

Za izradu Generalnog urbanističkog plana Grada Leskovca do 2020. godine JP Direkcija za urbanizam i izgradnju osvojilo je prvu nagradu na nedavno završenom 20. Međunarodnom salonu urbanizma u Nišu.

Direkciji za urbanizam pripala je i treća nagrada za Prostorni plan Grada Leskovca, a u ekipi stručnjaka koji se bave urbanizmom i planiranjem dvadesetak je inežnjera, najviše građevinarstva, arhitekture, elektronike, mašinstva i geodezija.

Read More